Pi­še: Alek­san­dar Aša­nin


Ne do­ga­đa se če­sto ni u Pod­go­ri­ci ni­ti u dru­gim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re da ne­ka broj­no ve­li­ka gru­pa gra­đa­na pod­ne­se za­jed­nič­ku ini­ci­ja­ti­vu za iz­grad­nju jed­nog objek­ta. Se­kre­ta­ri­ja­ti za ur­ba­ni­zam i pla­ne­ri - ur­ba­ni­sti već su na­vi­kli na mo­no­to­ni­ju in­di­vi­du­al­nih za­htje­va, ko­ji po­ka­zu­ju da svi­jest o op­štem do­bru i jav­nom in­te­re­su spo­ro sa­zri­je­va. Za­to je ini­ci­ja­ti­va gra­đa­na Ko­ni­ka i nje­mu su­sjed­nih na­se­lja Sta­rog aero­dro­ma i Vre­la rib­nič­kih da se na pro­sto­ru sta­re pi­ja­ce iz­gra­di Cr­kva Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog, sa­svim ne­u­o­bi­ča­je­na i osvje­ža­va­ju­ća. Ini­ci­ja­ti­vu ko­ju je, uz za­htjev za ustu­pa­nje ze­mlji­šta, pri­je ne­ko­li­ko da­na Glav­nom gra­du zva­nič­no do­sta­vi­la Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska (Cr­kve­na op­šti­na Pod­go­ri­ca), pot­pi­sa­lo je čak 6500 gra­đa­na ko­ji ži­ve u ovom di­je­lu gra­da, pri­pad­ni­ka svih vje­ro­i­spo­vi­je­sti, ne sa­mo pra­vo­slav­ne. Ini­ci­ja­ti­va je uskla­đe­na sa De­talj­nim ur­ba­ni­stič­kim pla­nom „Ko­nik – sa­na­ci­o­ni plan“, ko­jim je u zo­ni E, na ur­ba­ni­stič­koj par­ce­li 265, pred­vi­đe­na iz­grad­nja vjer­skog objek­ta. Sta­ra pi­ja­ca vi­še ni­je u funk­ci­ji, a u nje­noj ne­po­sred­noj bli­zi­ni već ne­ko­li­ko mje­se­ci ra­di savremena tržnica.
Ova ini­ci­ja­ti­va za­ni­mlji­va je iz vi­še raz­lo­ga, od ko­jih će­mo na­ve­sti ne­ko­li­ko naj­va­žni­jih.
Pr­vo, broj pot­pi­sni­ka je ne­vje­ro­vat­no ve­lik i či­ni vi­še od 20% od ukup­nog bro­ja sta­nov­ni­ka plan­ske je­di­ni­ce „Ko­nik“ (na­se­lja Ko­nik, Sta­ri aero­drom i Vre­la rib­nič­ka). Ako se ima u vi­du da je pre­ma po­pi­su iz 2011. go­di­ne broj do­ma­ćin­sta­va u ovoj plan­skoj je­di­ni­ci bio 8526 (bli­zu 30.000 sta­nov­ni­ka), pro­iz­la­zi da je, u pro­sje­ku, na sva­kih 20 do­ma­ćin­sta­va ini­ci­ja­ti­vu pot­pi­sa­lo njih 15.
Dru­go, ova­kvom ini­ci­ja­ti­vom se u prak­si po­tvr­đu­je osno­va­nost ur­ba­ni­stič­ke nor­ma­ti­vi­sti­ke ko­ja pre­po­zna­je po­tre­bu iz­grad­nje hra­mo­va sa oba­ve­znim pra­te­ćim sa­dr­ža­ji­ma u svim grad­skim cen­tri­ma sa ve­ćim gra­vi­ta­ci­o­nim za­le­đem (30 – 50 hi­lja­da sta­nov­ni­ka). Ako pret­po­sta­vi­mo da broj pot­pi­sni­ka ini­ci­ja­ti­ve in­di­ku­je i po­ten­ci­jal­ni broj ko­ri­sni­ka unu­tar gra­vi­ta­ci­o­nog pod­ruč­ja, a ima­ju­ći u vi­du plan­ski nor­ma­tiv od 0,3 do 0,5m2 po ko­ri­sni­ku, za­klju­ču­je­mo da je ur­ba­ni­stič­ka par­ce­la br. 256, zo­na E, di­men­zi­o­ni­sa­na op­ti­mal­no (oko 2500m2), što je u da­na­šnjim pla­no­vi­ma ri­je­dak i sre­ćan slu­čaj. Isto ne bi­smo mo­gli da tvr­di­mo i za DUP-om pred­vi­đe­nu iz­gra­đe­nost, ko­ja bi u od­no­su na is­ka­za­ne i nor­mi­ra­ne po­tre­be pra­vo­slav­nih cr­ka­va u ze­mlja­ma re­gi­o­na (oko 0,10m2 po sta­nov­ni­ku gra­vi­ta­ci­o­nog pod­ruč­ja pa­ro­hij­ske op­šti­ne), mo­gla bi­ti i znat­no ve­ća.
Tre­će, ini­ci­ja­ti­va je afir­ma­tiv­nog ka­rak­te­ra. Gra­đa­ni se ovaj put ne pro­ti­ve iz­grad­nji ili ru­še­nju ne­kog objek­ta, što su u no­vi­joj pro­šlo­sti gra­da či­ni­li u vi­še na­vra­ta. Po­zna­te su oštre re­ak­ci­je i ne­go­do­va­nja u slu­ča­je­vi­ma ru­še­nja bi­o­sko­pa „Kul­tu­ra“, re­kon­struk­ci­je Ho­te­la „Cr­na Go­ra“, po­ku­ša­ja grad­nje vi­še­sprat­ni­ce „Mak­sim“ po­red zgra­de „Sim­po“, iz­grad­nje po­slov­nog so­li­te­ra uz Ho­tel „Pod­go­ri­ca“... Ni­je, me­đu­tim, za­bi­lje­že­no da su gra­đa­ni Pod­go­ri­ce ika­da u ovo­li­kom bro­ju bi­li ZA iz­grad­nju jed­nog objek­ta.
Če­tvr­to, ini­ci­ja­ti­va do­la­zi iz di­jela gra­da ko­ji je si­no­nim za si­ro­ma­štvo, se­gre­ga­ci­ju i ne­u­re­đe­nost; od sta­nov­ni­ka jed­nog rad­nič­kog na­se­lja ko­je je sre­di­nom 80-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, u an­ke­ti spro­ve­de­noj me­đu gra­đa­ni­ma ta­da­šnjeg Ti­to­gra­da, pro­gla­še­no za naj­ne­po­želj­ni­je za ži­vot od svih na­se­lja u gra­du. Pa­ra­dok­sal­no, is­po­sta­vlja se da su da­nas upra­vo žitelji Ko­ni­ka, Sta­rog aero­dro­ma i Vre­la rib­nič­kih, pro­ta­go­ni­sti naj­or­ga­ni­zo­va­ni­jeg po­ku­ša­ja jav­ne par­ti­ci­pa­ci­je u obla­sti pla­ni­ra­nja i iz­grad­nje gra­da, a po­zna­to je da je par­ti­ci­pa­ci­ja ključ­na vri­jed­nost bez ko­je se ur­ba­ni raz­voj u ze­mlja­ma raz­vi­je­ne de­mo­kra­ti­je ne mo­že za­mi­sli­ti, i ko­ju plan­ska le­gi­sla­ti­va u Cr­noj Go­ri po­sljed­njih go­di­na sti­dlji­vo i ne­spret­no po­ku­ša­va da usvo­ji.
Pe­to, ja­sno je da gra­đa­ni Ko­ni­ka, Sta­rog aero­dro­ma i Vre­la rib­nič­kih na ovaj na­čin ne is­ka­zu­ju sa­mo po­tre­bu za du­hov­nim sa­dr­ža­ji­ma, već po­sred­no i že­lju da ostva­re vi­še pra­va na grad. Od­su­stvo ili ne­do­volj­na kon­cen­tra­ci­ja cen­tral­nih funk­ci­ja upa­dlji­va je ka­rak­te­ri­sti­ka ve­ći­ne pri­grad­skih na­se­lja Pod­go­ri­ce, što re­zul­ti­ra manj­kom ur­ba­ni­te­ta, ogra­ni­če­nim mo­guć­no­sti­ma za su­sret i ko­mu­ni­ka­ci­ju, i uop­šte za bi­lo ka­kav vid dru­štve­ne in­ter­ak­ci­je.
Še­sto, ima­ju­ći u vi­du struk­tu­ru ur­ba­nih funk­ci­ja u ne­po­sred­nom okru­že­nju (objek­ti po­ro­dič­nog sta­no­va­nja, Dom zdra­vlja, Osnov­na ško­la „Mar­ko Mi­lja­nov“, Spo­me­nik ro­do­lju­bi­ma stri­je­lja­nim na Vre­li­ma rib­nič­kim, ugo­sti­telj­ski i po­slov­ni objek­ti, tr­go­vin­ske i za­nat­ske rad­nje), ini­ci­ja­ti­va za iz­grad­nju hra­ma na mje­stu sta­re pi­ja­ce, u pro­gram­skom smi­slu dje­lu­je sa­svim oprav­da­na. Njo­me se otva­ra pri­li­ka za us­po­sta­vlja­nje pre­po­zna­tlji­ve fi­zi­o­no­mi­je cen­tra na­se­lja, ne sa­mo u sa­dr­žaj­nom - pro­gram­skom, već i u ar­hi­tek­ton­skom - ob­li­kov­nom smi­slu.
Glav­ni grad je u vi­še na­vra­ta po­ka­zao ra­zu­mi­je­va­nje za oču­va­nje i nje­go­va­nje vjer­skih i kul­tur­nih po­tre­ba raz­li­či­tih kon­fe­si­ja i vjer­skih gru­pa. U ju­lu 2013. go­di­ne, uz sa­gla­snost Vla­de Cr­ne Go­re, ta­ko­đe u za­hva­tu DUP-a „Ko­nik – sa­na­ci­o­ni plan“ (UP 172, Zo­na D), Me­ši­ha­tu Islam­ske za­jed­ni­ce do­di­je­lje­no je ze­mlji­šte po­vr­ši­ne 3563 kva­dra­ta za iz­grad­nju dža­mi­je, bez na­kna­de, sa upla­će­nom na­kna­dom za ko­mu­nal­no opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta. Iste go­di­ne, ta­ko­đe uz sa­gla­snost Vla­de i bez na­dok­na­de, par­ce­la je, do­di­je­lje­na i Je­vrej­skoj za­jed­ni­ci Cr­ne Go­re, ko­ja je ne­dav­no za­tra­ži­la iz­da­va­nje ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­kih uslo­va za iz­grad­nju si­na­go­ge i kul­tur­nog cen­tra is­pod br­da Lju­bo­vić. Po­red na­ve­de­nih, par­ce­le su po­vre­me­no da­ro­va­ne i dru­gim vjer­skim za­jed­ni­ca­ma.
Ova­kvi i slič­ni pri­mje­ri sve su če­šći i u me­đu­na­rod­noj prak­si. Ta­ko je 2004. go­di­ne u Ha­va­ni, ne­da­le­ko od tr­ga San Fran­ci­ska, za­slu­gom Fi­de­la Ka­stra i do­na­ci­jom na­ro­da Ku­be, ob­no­vlje­na i do­gra­đe­na grč­ka pra­vo­slav­na cr­kva po­sve­će­na Sve­tom Ni­ko­li. U sje­ća­nje na taj do­ga­đaj, spolj­ni zid cr­kve ukra­šen je mo­za­i­kom na ko­me je pri­ka­zan Ka­stro ko­ji pre­da­je klju­če­ve hra­ma va­se­ljen­skom pa­tri­jar­hu Var­to­lo­me­ju. Za­ni­mljiv je i pri­mjer gra­da Ri­je­ke, u ko­me je 2013. go­di­ne, uz po­dr­šku lo­kal­nih i dr­žav­nih vla­sti, za­vr­še­na iz­grad­nja Islam­skog cen­tra sa jed­nom od naj­ljep­ših sa­vre­me­nih dža­mi­ja u Evro­pi, sa­gra­đe­noj po idej­nom rje­še­nju aka­dem­skog va­ja­ra Du­ša­na Dža­mo­nje. Ovaj do­ga­đaj, pro­mo­vi­sao je grad Ri­je­ku u mje­sto mul­ti­ku­lu­ral­nog, mul­ti­re­li­gij­skog i mul­ti­na­ci­o­nal­nog skla­da, pre­po­zna­tlji­vo u evrop­skim okvi­ri­ma. U slu­ča­ju cr­kve na Ko­ni­ku, ur­ba­ni­sti su svoj stav is­ka­za­li kroz de­talj­ni plan. Gra­đa­ni su ga pri­hva­ti­li i osna­ži­li svo­jom ma­sov­nom ini­ci­ja­ti­vom. Ako je su­di­ti pre­ma do­sa­da­šnjem is­ku­stvu, treba oče­ki­va­ti da i Glav­ni grad na­sta­vi sa do­sa­da­šnjom do­brom prak­som. Sva je pri­li­ka da će na red br­zo do­ći ar­hi­tek­te, pred ko­je se po­sta­vlja ve­li­ki iza­zov. Su­šti­na ovog iza­zo­va ni­je sa­mo u to­me ka­ko će iz­gle­da­ti hram i pa­ro­hij­ski dom, već na ko­ji će na­čin ovi objek­ti do­pri­ni­je­ti re­ge­ne­ra­ci­ji cen­tra jed­nog si­ro­ma­šnog rad­nič­kog pred­gra­đa i da li će pri­mi­je­nje­ni pro­jek­tant­ski kon­cept ima­ti do­volj­no po­ten­ci­ja­la da ge­ne­ri­še (sub-)ur­ba­nu tran­sfor­ma­ci­ju ši­rih raz­mje­ra. Ne­za­vi­sno od to­ga da li pre­fe­ri­ra­ju por­tu sa vr­tom ili trg, sa­vre­men ili tra­di­ci­o­na­li­stič­ki iz­raz, in­tro­spek­tiv­no-kri­tič­ku ili mo­nu­men­tal­nu for­mu, ar­hi­tek­te će, pri­je sve­ga, mo­ra­ti da pro­na­đu na­čin ka­ko da cr­kvu, pa­ro­hij­ski dom i jav­ni pro­stor oko njih in­ter­po­li­ra­ju u sa­da­šnje ha­o­tič­no okru­že­nje. Pi­ta­nje da­kle ni­je sa­mo – ka­ko iz­gra­di­ti hram, već ka­ko stvo­ri­ti cen­tral­no mje­sto istin­skog za­jed­ni­štva.
(Autor je ar­hi­tek­ta)